Mera bezbednosti koju je pre tri meseca uvela Vlada Kosova za srpsku robu uticala je na povećanje uvoza u našu zemlju iz Albanije i Severne Makedonije. Proizvodi iz Srbije takođe se zamenjuju proizvodima iz Evropske unije.

Prema poslednjem izveštaju Kosovske agencije za statistiku, zemlje CEFTA su u julu 2023. dostigle 73,9 miliona evra, ili 14,4% ukupnog uvoza, uz pad od 16,4%. Prema ovom izveštaju, zemlje sa najvećim učešćem u uvozu bile su: Severna Makedonija (5,9%), Albanija (5,4%), Srbija (1,3%).

Međutim, ekonomski stručnjaci zahtevaju da meru prema srpskim proizvodima analizira Vlada, jer je to, prema njima, na štetu zemlje. Prema poslovnoj zajednici na Kosovu, neki međunarodni brendovi, posebno iz Nemačke, Italije, Sjedinjenih Američkih Država i Turske, takođe posluju u Srbiji i izvoze na Kosovo.

Predsednik Privredne komore Kosova (OEK) Luljezim Rafuna kaže da se iz statistike vidi da je u porastu uvoz robe, posebno iz Albanije i Severne Makedonije. Prema Rafuninim rečima, proizvode koji nisu uvezeni iz Srbije počele su da zamenjuju susedne zemlje.

„Što se tiče količine uvoza proizvoda, oni koji nisu uvezeni iz Srbije, sada su počeli da se uvoze iz drugih zemalja, iz regiona, ali i iz zemlje EU. Ako pogledate statistiku, imamo porast uvoza, posebno iz Albanije i Severne Makedonije, a to su pokazatelji da se uvoze slični proizvodi koji nisu mogli da se uvoze iz Srbije, zbog uvođenja mera sa Kosova, sada proizvodi zamenjene su i one koje se uvoze iz ove dve zemlje. Ali imamo i povećanje uvoza iz zemalja EU, pa su počeli da se zamenjuju proizvodima iz zemalja EU. Pitanje cene, nismo videli nikakvo pomeranje koje je usledilo kao rezultat ove mere, poskupljenja, desilo se kao posledica inflacije koju smo uvezli... Pad uvoza iz Srbije finalnih proizvoda došlo je i kao rezultat mere koju je donela Vlada Kosova, bezbednosne”, kaže Rafuna.

Rafuna je takođe rekao da su strane kompanije koje posluju u Srbiji izrazile zabrinutost zbog bezbednosnih mera koje je uvelo Kosovo.

„Čak i mnoge strane kompanije koje se nalaze u Srbiji, prilikom posete prostorijama Privredne komore Kosova, izrazile su zabrinutost jer je činjenica da se ti proizvodi izvoze iz Republike Srbije, ali je i činjenica da te proizvode proizvode kompanije koje su posebno prijateljske zemlje Kosova koje su od 1999. godine doprinele razvoju i izgradnji države Kosovo. Ima oko 600 nemačkih kompanija koje proizvode u Srbiji, zatim imamo mnogo italijanskih, američkih, turskih kompanija koje se nalaze i proizvode u Srbiji i izvoze svoje proizvode na Kosovo i druge balkanske zemlje i distribuiraju ih u Evropi. Naš zahtev je bio da privrednici Kosova, pre sprovođenja bilo koje mere, imaju rok da budu obavešteni o bilo kojoj meri koja se primenjuje, kako ne bi bila iznenađena u poslednjem trenutku“, naglašava on.

Čak i stručnjak za ekonomska pitanja, Safet Gerkaliu, naglašava da ova mera više nije prikladna za Kosovo. Prema rečima bivšeg predsednika OEK-a, mera bezbednosti više šteti Kosovu.

„Dijalog treba da bude ključni mehanizam. S tim u vezi, smatram da mere više štete Kosovu nego što ga štite, na osnovu činjenice da ako se uradi analiza strukture uvoza iz Srbije, mi smo ostavili mnogo više prvih i po proizvoda koji su finalizovani u proizvodnji. Kosova, zatim produkcije za finale. U ovom nedostatku političke stabilnosti, Kosovu nije potreban rat ili ekonomska bitka sa zemljom i evropskim silama koje su investirale u Srbiju. Činjenica da u Srbiji ima više od 400 evropskih ili svetskih proizvođača je nešto što treba dobro analizirati“, kaže Gerdžaliu.

U međuvremenu, što se ovog pitanja tiče, reagovala je i Američka privredna komora na Kosovu, koja je hitno zatražila od Vlade Republike Kosovo da preispita mere koje ograničavaju uvoz iz Srbije, a koje ugrožavaju međunarodne komercijalne interese, tako što ograničavanje prometa robe svetski poznatih brendova.

U odgovoru OEAK-a se navodi da je prema zvaničnim podacima koje je pregledala Američka komora, uvoz kompanija sa značajnim američkim vlasništvom opao za preko 39 odsto u odnosu na 2022. godinu, naglašavajući značajan uticaj koji aktuelne mere Vlade Kosova imaju na međunarodna preduzeća.

„Zabrana, koja cilja na Srbiju i proizvode koji se uvoze iz ove zemlje, zapravo u velikoj meri pogađa međunarodne kompanije. „Mnogi od ovih poslova su u vlasništvu kompanija iz partnerskih zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, koje su bile ključni stubovi u podršci putanji rasta Kosova“, navodi se u odgovoru.

Meru bezbednosti za zaustavljanje srpske robe Vlada Kosova preduzela je 14. juna, na dan kada su trojicu kosovskih policajaca kidnapovale srpske snage na teritoriji Kosova.

U međuvremenu, Vlada je donela odluku da ublaži mere bezbednosti robe, ukidajući mere bezbednosti samo za sirovine i poluproizvode.