U svetu se 1. aprila obeležava Dan šale kada ljudi prave bezopasne smicalice i sitne prevare kako bi izmamili osmehe. Smeh je potvrđeno lekovit, pa bi bilo dobro da kada god neko pokuša da vam pokvari raspoloženje, imate u rukavu neku komičnu situaciju koje ćete se setiti i rasterati loše raspoloženje.

Kako je i kada tačno 1. april izabran za svetski dan šale nije jasno utvrđeno. Prema nekim zapisima, ovaj praznik pojavio se krajem srednjeg veka u Evropi kao “Dan svih luda”. Pojedini naučnici smatraju da praznovanje ima veze sa žiteljima starog Rima, jer su upravo oni bili poznati po dobroj zabavi i bahanalijama. Međutim, postoje i oni koji veruju da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, jer, navodno, onom ko je nasamaren kažu da je dobio “aprilsku ribu”. Prema jednoj teoriji, taj datum se vezuje za usvajanje Gregorijanskog kalendara kada je izraz “aprilska luda” pripisivan onima koji su se i dalje držali starog, Julijanskog kalendara.

Pozitivan, duhovit, lak, težak, crni, da li kao parodija, satira ili vic, humor pomaže ljudima da se kroz smeh opuste i bar u trenutku zaborave na tešku svakodnavnicu.

Dan šale je prilika da ljubitelji humora i dobre zabave ispune sebi i drugima dan smehom. Prvoaprilske šale imaju za cilj da nekog dovedu u humorističan položaj, a u trenutku kada je šala prihvaćena, onaj koji je osmislio uzvikuje poznatu frazu “Aprili-li”.

Četiri teorije o 1. aprilu

Iako ne postoji tačno definisan odgovor otkada se i zašto 1. april smatra Danom šače, postoje samo teorije. National Geographic objavio je pet najzanimljivijih činjenica o ovom veselom prazniku.

Biblija

Poreklo ovog međunarodno priznatog dana datira još od biblijskih dana. Ova teorija ističe da se praznik šale slavi od kada je Noje, prvi put pustio golubicu da proveri da li se voda od velike poplave povukla. Da je to bio prvi april potvrđeno je i u Hebrejskoj Bibliji, kao i u 71. suri Kurana.

Još jedna teorija govori da je Isus poslat od strane Pontija Pilata do Iroda i nazad baš na ovaj dan. Ovaj put je često nazivan i kao uzaludan posao, odnosno kao smicalica. Pa se upravo zbog toga smatra da se taj dan od tada računa kao Dan šale.

Rim

Šale koje su se odvijale 1. aprila takođe datiraju iz vremena drevnog Rima. Smatra se da su Rimljani i Kelti praznovali festival šala u vreme prolećne ravnodnevnice koja se događa blizu Dana šale.

Takođe, postoji i drevni rimski mit koji govori o bogu Plutonu i njegovoj otmici Proserpine, boginje žita i žetve. Proserpinina majka je mogla samo da čuje glas svoje ćerke i uzalud je za njom tragala po ogromnim prostranstvima podzemnog sveta. Ovo se takođe, kao i kod slučaja Isusa, smatralo uzaludnim poslom.

Prelazak sa Julijanskog na Gregorijanski kalendar

Rimljani i Hindusi su slavili Novu godinu odmah nakon prolećne ravnodnevnice, koja je 20. ili 21. marta. U srednjem veku, veći deo Evrope je slavio 25. mart, praznik Blagovesti, kao početak praznovanja Nove godine. Slavlje bi trajalo nedelju dana, sve do 1. aprila. Papa Grgur XIII je 1582. godine naredio poštovanje gregorijanskog kalendara, po kome se Nova godina proslavlja 1. januara.

Pošto narod nikada nije bio sklon prihvatanju novih pravila u svakodnevnom životu, mnogi su odbili da se povinuju kalendaru pape Grgura i nastavili da slave Novu godinu oko 1. aprila. Oni koji su prihvatili novi kalendar, tog dana su zbijali šale na račun „neobaveštenih“, ismevajući njihova zastarela slavlja.

Britanska kultura

Jedna od teorija vezana je za britanskog kralja iz XIII veka. Naime, ovaj kralj bi svaki put kojim bi prošao, proglašavao javnim dobrom. Jednom je, 1. aprila, planirao da prođe kroz deo grada Notingemšira. Kada su čuli planove kralja, građani su odlučili da mu ne dozvole da uđe u grad. Kralj je zbog toga poslao vojsku, kako bi kaznio neposlušne građane, ali kada je vojska stigla, ceo grad se upustio u budalaste aktivnosti, kao što je davljenje ribe na suvom. Kada je čuo kako su se ponašali stanovnici ovog grada, kralj je proglasio grad suviše glupim za kaznu.