Poslednjih 20 godina svedoci smo rapidnog porasta raka grla na Zapadu, toliko da ga neki nazivaju "epidemijom". Taj porast uglavnom je rezultat specifične vrste raka grla, poznate kao orofaringealni karcinom, koji zahvata područje krajnika i zadnjeg dela grla.

Glavni okidač ovog tipa raka jest humani papilomavirus (HPV), koji takođe igra ključnu ulogu u razvoju raka grlića materice. Interesantno, orofaringealni karcinom sada postaje češći od karcinoma grlića materice u SAD-u i Velikoj Britaniji.

HPV se prenosi seksualnim kontaktom, a glavni faktor rizika za orofaringealni karcinom je broj seksualnih partnera tokom života, posebno oralnog seksa.

Osobe koje su imale šest ili više oralnih seksualnih partnera tokom života imaju čak 8,5 puta veći rizik za razvoj orofaringealnog karcinoma u poređenju sa onima koji ne praktikuju oralni seks, prenosi N1 Zagreb.

Studije o ponašanju pokazuju da je oralni seks rasprostranjen u mnogim zemljama. Na primer, istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji na gotovo 1000 osoba koje su podvrgnute tonsilektomiji iz razloga koji nisu povezani sa karcinomom otkrilo je da je čak 80 odsto odraslih osoba praktikovalo oralni seks tokom svog života.

Međutim, na sreću, samo mali broj tih osoba razvija orofaringealni karcinom, a razlog za to nije potpuno jasan. Prema vodećoj teoriji, većina ljudi “uhvati” HPV infekciju i uspešno je potpuno eliminira. Međutim, mali broj ljudi ne uspeva izbaciti infekciju, možda zbog nekog defekta u svom imunološkom sistemu. Kod tih pacijenata, virus se može neprestano replicirati i tokom vremena nasumično integrirati u DNK domaćina, što može uzrokovati da stanice domaćina postanu kancerogene.

Shutterstock/ 89stocker

Vakcinacije protiv HPV-a

Vakcinacija protiv HPV-a kod devojčica uvedeno je u mnogim zemljama kako bi se sprečio rak grlića materice. Sada postoje rastući, iako još uvek indirektni dokazi, koji sugerišu da bi to vakcinacija mogla biti delotvorna u sprečavanju infekcije HPV-om u usnoj šupljini.

Takođe, postoji nekoliko indikacija da su dečaci takođe zaštićeni “imunostadionom” u zemljama gde je visoka pokrivenost vakcinacije među devojčicama (iznad 85 odsto). Sve te činjenice zajedno mogu, nadamo se, dovesti do smanjenja broja slučajeva orofaringealnog karcinoma u narednom periodu.

Iako je to povoljno iz perspektive javnog zdravlja, važno je napomenuti da to garantuje zaštitu samo ako je pokrivenost među devojčicama visoka, iznad 85 odsto, i samo ako se osoba nalazi unutar tog pokrivenog “čopora”. To ne pruža zaštitu na individualnom nivou, posebno u doba međunarodnih putovanja, gde bi kontakt s osobom iz zemlje s niskom pokrivenošću vakcinacije mogao predstavljati rizik.

Međutim, univerzalna politika vakcinacije ne garantuje visoku pokrivenost jer postoji znatan broj ljudi koji su protiv vakcinacije iz različitih razloga, uključujući zabrinutost za sigurnost.