Vreli letnji dani u hitnu pomoć tokom prethodnih dana mahom dovode hronične bolesnike, astmatičare i hipertenzičare.

Prema rečima reporterke N1, noći su uglavnom imale atribut relativno mirne, a za pomoć su se mahom obraćali hronični bolesnici, hipertenzičari, astmatičari, osobe sa mentalnim oboljenjima, ali i onkološki pacijenti.

Doktorka Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć kaže da je i protekla noć bila relativno mirna, sa 111 intervencija, 18 poziva sa javnih mesta, tri pedijatrijska, jedna saobraćajna nezgoda, jedna osoba lakše povređena.

„Ostvarenih veza je bilo 1420, to je manje od proseka za ovo doba godine, ali pošto mnogo sugrađana nije u gradu, brojke jesu malo veće. Kao da je neko presekao, do juče su se najviše javljali pacijenti koji boluju od astme, bila je velika vlažnost, a noćas dosta pacijenata zbog hipertenzije, to nije očekivana situacija, očekujemo da pritisak pada kada spoljašnja temperatura raste“, objašnjava doktorka.

Pretpostavlja, kaže, da je u pitanju dosta skrivene soli u našoj ishrani.

„Obratite pažnju, sada je malo i teško dozirati lekove. Bolje je da svi budemo umereni u ovoj situaciji, ta zdrava mediteranska ishrana sa dosta voća i povrća je nešto što i mi možemo da kažemo da je u redu“, kaže ona.

Istakla je da „sigurno nikom, kada je ovako toplo, nije prijatno“, čak ni mladim, zdravim ljudima.

„Čini nas tromijim, boli glava od klime, izlaženje iz toplog u hladno, to su neprijatnosti, normalna adaptacija našeg tela na promenu uslova, ali ove velike vrućine najteže podnose pacijenti sa kardiovaskularnim tegobama, srce radi pod povećanim naporom. Ako već imate oslabljeno srce, dodatni napor ga opterećuje“, napominje ona.

Problem je, kaže, i nedostatak vode.

„Kada se mnogo znojite, krv je gušća, važno je da se hidrirate, hronični pacijenti treba da ostanu u najtoplijem delu dana kod kuće, potrebno je da budu uključene klime, ventilatori, svi kažu ‘ne volim klimu’, ovde nije bitno da li nešto volite, nego da li je dobro za vaše srce, klime su nas spasile mnogo kardiovaskularnih smrti“, ističe Stefanović.

Najteže je, kaže, onima koji rade napolju.

„Da budu dovoljno hidrirani, da imaju flašicu vode, ali ako pijete mnogo vode može da vam bude muka, dobra zamena je limunada, zaslađena medom, može i šećerom, ali medom je zdravije, da imate kod sebe nešto slano i nešto slatko. Slano ako padne pritisak, lešnik, badem, suncokret, semenke i nešto slatko, jer su srcu potrebni brzi šećeri, da sve to bude na raspolaganju, ja sam uvek za voće, nešto slatko šta god volite, lakše ćete izdržati dan, bilo kakva promena, da osećate nesvesticu, da vam se vrti, odmah zovite Hitnu pomoć i nađite hlad“, kaže ona.

Dodala je da su u 36h imali tri poziva da su ljudi nešto radili na terasi i pali sa visine i molila ljude da to sada izbegnu.