Početkom ove godine otvorena je mogućnost za prijavljivanje za vantelesnu oplodnju o trošku države doniranim reproduktivnim materijalom. Koliko se žena prijavilo ili parova do sada i koliko je postupaka obavljeno?

„Prva procedura sa doniranim ćelijama je već urađena, još uvek ne znamo da li je neka beba rođena, ali verovatno nije shodno tome kada su počele da se rade procedure. Još u decembru mesecu prošle godine su počele procedure sa doniranim materijalom, odnosno mogućnost da se poručuju jajne ćelije ili spermatozoidi iz inostranstva. Krajem januara i početkom februara su počele da stižu prve ćelije“, navodi za N1 osnivač IVF centra i savetnica za vantelesnu oplodnju Sandra Jovanović.

Ona dodaje da je po informacijama koje ona ima poručeno 350 doniranih ćelija, jajnih ćelija i spermatozoida.

„Pedestet odsto žena je bilo bez partnera koje su želele donirane spermatozoide iz inostranstva, 50 odsto su bili parovi“.

Pitanje koje se često postavlja je zašto ne koristimo naše reproduktine ćelije, tačnije zašto se ne angažuju donori iz Srbije, već ćelije uvozimo. Procedura je skupa, ali kako Jovanović kaže, „to je jedina mogućnost da se trudnoća ostvari uz donirani materijal, jer oni druge ćelije nemaju kada izgube svoje ćelije ili žena koja nema partnera“.

„Donirane jajne ćelije su skuplje kao ćelije, jer je do njih teže doći. Spermatozoidi se uvoze iz Danske, jer Republički fond ima potpisan ugovor sa bankom iz Danske. Postoje još dve banke sa kojima se radi, a to su banke u Češkoj i u Španiji i one se prvenstveno koriste za uvoz jajnih ćelija i sam transport je veoma skup. Osnovni paket je 3.800 eura, pa naviše, kada su u pitanju ćelije“, kaže Jovanović.

Ona dodaje da se preko toga dodatno se plaća transfer ćelija u Srbiju i to finasira Republički fond za zdravstveno osiguranje, tako da pacijenti to ne plaćaju i to se odnosi na jedan uvoz. Dobija se šest jajnih ćelija, a to često nije dovoljno.

„Kada žena ima više od 45 godina, a želi da uđe u proceduru sa doniranim ćelijama, onda ona snosi troškove samih ćelija i njihov transport“, objašnjava sagovornica N1.

Donora iz Srbije nema, jer za to nije bilo sluha, navodi Jovanović i dodaje da prvenstveno trebalo da se radi na edukaciji ljudi, šta znači donirati nekom reproduktivnu ćeliju.

I sama sagovornica je prošla kroz čak 14 pokušaja vantelesne oplodnje i uspela je da dobije dete poručila je da je podrška što partnera što bliskih osoba od krucijalnog značaja i da se bez toga ne može dalje.

„U svemu ovome nema odustajanja, ukoliko ste zacrtali da hoćete dete, postoji način. Medicina napreduje zaista brzo“, kaže Jovanović i dodaje da je način kako ćete doći do deteta lični izbor.

Gde se mogu obavljati ove procedure i spisak ustanova sa kojima Fond ima ugovor pogledajte u videu.