Posle zaokreta u američkom odnosu prema Rusiji, ali i evropskim saveznicima, od dolaska administracije predsednika Donalda Trampa, Poljaci menjaju mišljenje i sada je većina od 55 odsto za vraćanje obaveznog vojnog roka.U novoj anketi za dnevnik Žečpospolita 55 odsto ispitanika izjasnilo se za vraćanje obaveze služenja vojnog roka, a protiv je 36 odsto Poljaka.

Rezultati su suprotni ranijim anketama, kada je na pitanje agencije IBRiS oktobra 2022. godine za vraćanje te obaveze bilo svega 35,7 odsto dok je 57,1 odsto bilo protiv, a takav ishod pokazala je anketa agencije i za 2023. godinu.

Eksperti čije mišljenje je zatražio poljski list slažu se da je tako iznenadna visoka podrška obaveznoj vojnoj službi plod sve rasprostranjenijeg uverenja da Poljska u slučaju pretnje i napada mora da računa prvenstveno sama na sebe.

Kao i u susednoj Češkoj, poljska vlada premijera Donalda Tuska ne planira, bez obzira na podršku većine, da obnovi za poljske mladiće vojni rok, a umesto toga premijer je najavio od sledeće godine program vojne obuke koji nudi, kako je kazao, svakom odraslom muškarcu u Poljskoj, od 2027. godine za čak 100.000 dobrovoljaca godišnje.

„Ukrajina ima oko 800.000 a ruska armija 1,3 miliona vojnika. Mi govorimo o potrebi da u Poljskoj imamo armiju od pola miliona ljudi uključujući tu i rezerviste. Moj predlog nema ništa zajedničko sa vraćanjem obavezne vojne službe“, kazao je krajem prošle sedmice premijer Tusk.

Ministar odbrane Vladislav Košnjak-Kamiš naglasio je da vlada želi da program obuke bude dobrovoljan, a biće ponudjen i ženama.

Koliko je do sada nezvanično poznato, kursevi obuke biće jednodnevni, trodnevni ;ili na mesec dana, a već za nekoliko nedelja Ministarstvo odbrane otvoriće sajt na kome mogu da se prijavljuju dobrovoljci.

„Kratki kursevi, jednodnevni i trodnevni treba da služe upoznavanju sa vojskom“, kazao je zamenik ministra odbrane Cezari Tomčik.

Takvu obuku je ponudila Poljacima još prošla vlada sada opozicione stranke Pravo i Pravda u programu „Vikend sa vojskom“ ili „Treniraj sa vojskom“.

Jednomesečni program obuke je osnovni kurs obuke kroz koji i sada prolaze kandidati za profesionalne vojnike, posle koga kandidat može da prodje 11-mesečnu obuku i posle stupi u redove poljske armije.

Iako je vojni rok u Poljskoj ukinut 2009. godine svake godine organizuje se tzv. kvalifikacija Poljaka i Poljakinja sa obrazovanjem ili profesijama koje će biti potrebne vojsci u slučaju sukoba za pasivnu rezervu, ljudi koji nemaju veze sa vojskom, ali će, u slučaju mobilizacije, biti pozvani, kao što su recimo medicinski radnici.

Pripadnike pasivne rezerve, oko 40.000 godišnje, armija poziva redovno na vojne vežbe.

Poljska se sada u novom programu ugleda pre svega na skandinavske zemlje, posebno Finsku koja ima profesionalnu armiju od svega 25.000 vojnika, ali u slučaju potrebe može neprijatelju da suprotstavi čak 300.000 obučenih vojnika.

Ni susedna Češka ne planira vraćanje obaveznog vojnog roka, premda to kao bauk protiv vlade koristi opozicija, posebno radikalna desnica i ekstremisti u kampanji pred jesenje parlamentarne izbore.

Posle turbulentnih zaokreta predsednika Trampa u odnosu prema saveznicima poslednjih sedmica koje su izazvale u Evropi sumnje koliko uopšte u slučaju nevolje mogu da računaju na najvećeg saveznika u NATO na obuku većeg broja rezervista i kurseve vojne obuke za dobrovoljce apelovao je prošle sedmice i češki predsednik Petr Pavel.

Češke vlasti naglašavaju da to što ne postoji obaveza služenja vojnog roka ne znači uopšte da je ukinuta i obaveza mobilizacije gradjana da s oružjem u ruci brane domovinu u slučaju rata.