Treću godinu zaredom nema poboljšanja u projekcijama globalnog zagrevanja, a predviđa se da će najnoviji podaci iz SAD i Kine to dodatno potvrditi, navodi se u izveštaju objavljenom danas.

Zemlja ostaje na putu da bude 2,7 stepeni Celzijusa toplija od predindustrijskih vremena, prema Climate Action Tracker, grupi naučnika i analitičara koji proučavaju vladine politike i to pretvaraju u projekcije zagrevanja.

Izveštaj dolazi u trenutku kada se u Bakuu u Azerbejdžanu održava 29. po redu klimatski samit UN.Ako emisije štetnih gasova i dalje rastu, a projekcije temperature ne padaju, ljudi bi trebalo da se upitaju da li pregovori UN o klimi daju bilo šta dobro, rekao je izvršni direktor Climate Analitics Bill Hare.

Svet se zagrejao za 1,3 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog vremena. To je blizu granice od 1,5 stepeni na koju su se zemlje dogovorile na pregovorima o klimi 2015. u Parizu.

Naučnici za klimu kažu da zagrevanje atmosfere, uglavnom izazvano ljudskim sagorevanjem fosilnih goriva, izaziva sve ekstremnije i štetnije vremenske prilike, uključujući suše, poplave i jake vrućine.

„Već bi trebalo da vidimo da se globalne emisije smanjuju“, a to nije slučaj, rekao je Hare.

Glavno pitanje u Bakuu vodi se oko toga koliko će bogate zemlje pomoći siromašnim zemljama da dekarboniziraju svoje energetske sisteme, da se izbore sa budućim štetnostima klimatskih promena i plate za štetu od ekstremnog zagrevanja.

Stari cilj od 100 milijardi dolara godišnje pomoći postaje zartareli i glavni fokus je nalaženje nove, veće cifre.

Posebna nezavisna grupa eksperata, koju je naručio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, objavila je danas sopstvenu procenu troškova i finansija, pozivajući na utrostručenje stare obaveze.

„Napredne ekonomije treba da pokažu jasnu posvećenost“ pomoći siromašnim zemljama, navodi se u izveštaju.

Koalicija siromašnih zemalja u Bakuu traži 1,3 triliona dolara godišnjeg finansiranja klimatskih promjena. Izveštaj kaže da je oko jedan bilion dolara godišnje potrebno zemljama u razvoju iz svih spoljnih izvora, a ne samo iz vladinih grantova.

Izveštaj detaljno opisuje koliko bi dekarbonizacija svetske ekonomije koštala i odakle bi novac mogao da dođe. Predviđa se da će ukupna potrošnja za prilagođavanje klimi za sve zemlje dostići 2,4 triliona dolara godišnje.

„Tranzicija na čistu energiju, izgradnju otpornosti na uticaje klimatskih promena, suočavanje sa gubicima i štetom, zaštitu prirode i biodiverziteta i obezbeđivanje pravedne tranzicije, zahtevaju brzi rast investicija u svim zemljama“, stoji u izveštaju.