Iza naglih promena raspoloženja, razdražljivosti i manjka energije kod nekih muškaraca mogu da stoje i hormonalne promene, a skup tih simptoma ima svoj naziv -sindrom muške razdražljivosti.

Agresivni komentari na internetu, bes za volanom ili udaranje šakom o zid samo su neki od načina na koje muškarci mogu da ispoljavaju ljutnju. Takvo ponašanje ponekad se opravdava rečima da su "muškarci jednostavno takvi", ali iza naglih promena raspoloženja, razdražljivostii manjka energije kod nekih muškaraca mogu da stoje i hormonalne promene, piše HuffPost.

Za skup takvih simptoma ponekad se koristi naziv sindrom muške razdražljivosti (Irritable Male Syndrome, IMS). Nije reč o zvaničnoj medicinskoj dijagnozi, već o izrazu kojim se opisuju određene emocionalne i telesne promene koje se mogu pojaviti kod muškaraca, naročito u srednjoj i starijoj dobi.

"Uz pojam 'andropauza', koji opisuje mušku menopauzu, ovo je koristan način da opišemo šta se događa s muškarcima zbog postepenog pada testosterona i hormonalnih promena", kaže dr Justin Houman, docent urologije u medicinskom centru Cedars-Sinai.

Mogući simptomi uključuju:

• razdražljivost
• promene raspoloženja
• nedostatak motivacije
• poteškoće s koncentracijom i pamćenjem
• manjak energije i umor
• smanjenu seksualnu želju
• gubitak mišićne mase i snage
• nakupljanje masnog tkiva, naročito oko stomaka
• probleme sa spavanjem

Promene se najčešće događaju postepeno

Za razliku od ženskih hormonalnih promena tokom menopauze, kod muškaraca se pad testosterona uglavnom odvija postepeno.

"Hormonalni pad kod muškaraca je postepen. Nivo testosterona dostiže vrhunac u kasnim tinejdžerskim godinama i ranim dvadesetim, ostaje relativno stabilan tokom tridesetih, a nakon četrdesete počinje da opada za oko jedan odsto godišnje. Većina muškaraca primeti simptome između 40. i 60. godine, iako stil života, hronične bolesti i genetika mogu ubrzati ili odložiti njihov početak", kaže dr Houman.

To znači da se promene često ne događaju preko noći. Muškarac može postepeno da primeti da ima manje energije, lošije spava, lakše gubi živce ili ima slabiju seksualnu želju, a da pritom te promene uopšte ne povezuje s hormonima.

Kako je nastao pojam sindroma muške razdražljivosti?

Naziv sindrom muške razdražljivosti osmislio je 2001. godine škotski naučnik dr Gerald Lincoln. Proučavao je nivo testosterona kod ovaca i primetio povezanost između pada tog hormona i povećane razdražljivosti i agresivnosti ovnova nakon sezone parenja.

Slične obrasce ponašanja povezao je s padom testosterona i kod drugih mužjaka, među kojima su jeleni, irvasi i indijski slonovi.

Pojam se kasnije počeo koristiti i za opisivanje određenih emocionalnih promena kod muškaraca.

Psihoterapeut dr Jed Diamond, koji je pisao o toj temi, sindrom muške razdražljivosti opisuje kao "stanje preosetljivosti, anksioznosti, frustracije i besa koje se javlja kod muškaraca, a povezano je s biohemijskim promenama, oscilacijama hormona, stresom i gubitkom muškog identiteta".

Dodaje da se takve poteškoće, iako se češće povezuju sa srednjom i starijom dobi, mogu pojaviti i kod muškaraca u dvadesetim i tridesetim, naročito u periodima velikog stresa i nezdravih životnih navika.

Nije sve samo u testosteronu

Psiholog James Davis objašnjava da se promene često pripisuju starenju ili stresu upravo zato što se pojavljuju polako.

"Hormonalne promene u ženskoj menopauzi događaju se u relativno kratkom periodu, ali kod pada testosterona povezanog sa starenjem to je više 'sporo kapanje' nego nagli trenutak", kaže.

Davis naglašava da hormoni mogu biti samo jedan deo priče. Promene u telu mogu izazvati anksioznost i razdražljivost, dok slabija fizička kondicija ili smanjena seksualna želja kod nekih muškaraca mogu uticati na sliku koju imaju o sebi.

Kada se tome pridruže stres na poslu, finansijski problemi, poteškoće u vezi, usamljenost i nedostatak sna, nezadovoljstvo se može dodatno pojačati.

"Nisam mogao da verujem koliko mi se muškaraca javilo"

Autor podkasta Israel Cassol počeo je javno da govori o "muškoj menopauzi" nakon što su mu se nedugo nakon 40. rođendana pojavile takve poteškoće.

"Oklevao sam da podelim tako intimne detalje, ali morao sam da znam suočavaju li se i drugi s tim. Nisam mogao da verujem koliko mi se muškaraca javilo i opisalo identične simptome koje sam i sam trpeo", rekao je za New York Post.

Cassol danas otvoreno govori o muškom zdravlju i smatra da muškarci ne bi trebalo da osećaju sram zbog promena koje doživljavaju.

"Muškarci ovo ne bi trebalo da doživljavaju kao slabost ili sramotu. To je za mnoge prirodan deo života, a razgovor o tome pomaže u razbijanju stigme. Što pre prepoznamo šta se događa, pre možemo da preduzmemo korake da popravimo stvari. To čini ogromnu razliku, ne samo za muškarce, već i za njihove porodice i veze", rekao je za HuffPost.

Šta muškarci mogu da urade?

Sagovornici HuffPosta savetuju da muškarci koji duže vreme primećuju izražene promene raspoloženja, manjak energije, slabiju seksualnu želju ili druge poteškoće razgovaraju s lekarom.

"Rekao bih da bi svaki muškarac stariji od 45 godina koji dosledno oseća ove simptome trebalo da ode na analizu krvi kako bi proverio nivo testosterona", smatra Diamond.

Ako se utvrdi manjak testosterona, dalje mogućnosti zavise od pojedinca i lekarske procene.

"Postoje efikasne promene u načinu života kojima muškarci mogu prirodno da podignu te nivoe, a postoji i opcija nadomeštanja testosterona, o čemu treba pažljivo razmisliti", kaže Davis.

Dr Houman preporučuje i uravnoteženu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, kvalitetan san i smanjenje stresa. Partnerima i članovima porodice savetuje da o promenama razgovaraju otvoreno i bez osuđivanja, a ako se pojave ozbiljniji problemi u odnosu, može pomoći i razgovor s terapeutom.

Promene raspoloženja ne treba jednostavno pripisati godinama

Davis smatra da je važno imati razumevanja za muškarce koji prolaze kroz veće telesne i emocionalne promene. Ipak, razdražljivost ili agresivno ponašanje ne treba automatski pripisivati hormonima, kao što ni hormonalne promene ne znače da će svaki muškarac postati ljutit ili agresivan.

Ističe i da je potrebno otvorenije razgovarati o psihičkom i telesnom zdravlju muškaraca u srednjoj dobi i ozbiljno shvatiti dugotrajne promene raspoloženja i ponašanja.

Cassol smatra da važnu ulogu mogu imati i partneri i članovi porodice.

"Strpljenje i razumevanje su ključni jer muškarci koji prolaze kroz ovu fazu ne shvataju uvek šta im se događa. Pomaže kada bližnji podstiču zdravije navike i stvaraju prostor za iskrene razgovore. Predlog lekarskog pregleda može biti od velike pomoći jer muškarcu daje potvrdu da ne 'ludi' i da postoje načini da se oseća bolje", zaključio je.